Tag: dobanovci

Dobrovoljno vatrogasno društvo Dobanovci

vlada

vatrogasnidomPo završetku drugog svetskog rata i odlaskom Nemaca, društvo se seli u nemačku kuću. Rešenjem od 22.06. 1958. godine Narodna Republika Srbija i Narodni Odbor Opštine Surčin dodeljuju dobrovoljnom vatrogasnom društvu zgradu iz fonda opštenarodne imovine, koju je društvo već koristilo za smeštaj opreme, materijala i za ostale svoje potrebe, zajedno sa pripadajućim zemljištem, pošto nema povoljnije zgrade na području sela Dobanovaca u koju bi dobrovoljno vatrogasno društvo moglo da se smesti.

Zlatni dani postojanja ovog društva su 60tih godina prošlog veka. U tom periodu društvo broji preko 200 članova sa dobro organizovanom upravom i efikasnom operativom vatrogasnih jedinica. U okviru vatrogasnog udruženja radi i kulturno umetničko društvo i fudbalski klub „Vatrogasac“.

Do osnivanja opštine Surčin, DVD Dobanovci je bilo u sastavu Opštinskog vatrogasnog saveza Zemun, zajedno sa društvima iz Zemuna, Batajnice i Ugrinovaca. Formiranjem GO Surčin, Dobanovački vatrogasci ispadaju iz saveza i ostaju kao samostalno vatrogasno društvo u okviru Vatrogasnog saveza Beograda i Srbije. DVD Dobanovci pokrenulo je inicijativu za osnivanjem Opštinskog vatrogasnog saveza, u čiji sasav bi ušla tri društva i to Boljevci, Surčin i Dobanovci i čime bi se pokrila i obezbedila protivpožarna zaštita za svih sedam sela u Surčinu. Akcija je u toku.

Danas društvo ima tridesetak aktivnih dobrovoljaca i još toliko počasnih članova. Osim zgrade i zemljišta, u vlasništvu društva je jedno vatrogasno i jedno putničko vozilo. U okviru društva postoje košarkaški teren i kuglana, stalno otvoreni za školarce i ostalo stanovništvo.

Rukovodeću strukturu čini Skupština, sa 5 članova u Upravnom i 3 u Nadzornom odboru. Vać dva mandata, predsednik društva je Radovan Vranješ, aktivni dobrovoljac još od 1967.godine. U društvu su stalno zaposlena dva radnika.

Osim što koordinira radom svojih članova i radi na zaštiti od požara, DVD Dobanovci se zalaže i predlaže mere za veće stručno osposobljavanje dobrovoljnih vatrogasaca, sarađuje sa republičkim organima i organizacijama u oblasti unapređenja vatrogastva i zaštite od požara, organizuje i učestvuje u stručnim savetovanjima, seminarima i izložbama iz oblasti vatrogastva i zaštite od požara, organizuje i učestvuje u republičkim vatrogasnim takmičenjima, smotrama i susretima vatrogasaca kao i u aktivnostima vazanim za oblast zaštite čovekove okoline.

Za postignute rezultate u gašenju požara i u unapređenju vatrogastva i zaštiti od požara, Društvu su dodeljivana brojna priznanja. Članovi društva su ponosni na svoje brojne trofeje i odlikovanja a posebno na orden NJKV Kraljevića Tomislava Karađorđevića III stepena, koji su dobili prilikom proslave 70 godina rada.

Poput svih vatrogasaca i dobanovački dobrovoljci kao slavu društva proslavljaju Ognjenu Mariju. Osim slave, društvo organizuje velika, tradicionalna okupljanja, takmičarskog karatketra , svake godine i to za Vaskrs kada se takmiči u tucanju jaja, Preobraženje kada se kuva riblja čorba i Pasuljijada 15. oktobra, povodom dana oslobođenja Dobanovaca u NOB-u.

Zahvaljujući svojoj dugoj tradiciji i postojanju, negovanju dobrih odnosa sa svima, a pre svega otvorenosti i razumevanju dobrovoljaca za potrebe ostalih meštana Dobanovaca, Vatrogasni dom je postao i svojevrstan društveno-kulturni centar, ustupajući svoje prostorije za održavanje književnih večeri, seminara, predavanja, zborova, manifestacija i drugih događanja i radeći na obezbeđivanju istih.

Vatrogasni dom u Dobanovcima, ne samo da je ustanova od javnog značaja, već je i osnovna potreba svih meštana Dobanovaca, a obzirom da poslednjih godina Dobanovci predstavljaju industrijsku zonu u ekspanziji, blizina ovakve jedne ustanove od suštinskog je značaja za privredna društva koja posluju na ovim prostorima, a čiji objekti su po procenama stručnjaka, najugroženiji.

Udruženje vatrogasaca je dobrovoljno, te grupa ovih humanih ljudi sa skromnim sredstvima, a za opšte dobro, sopstvenim snagama se bori za očuvanje okoline i podizanje svesti o potebi za protivpožarnom zaštitom. Dobrovoljci uspešno čuvaju Dobanovce već 75 godina, a postojeća kriza ozbiljno ugrožava i dovodi u pitanje finansijski opstank ovog društva, stoga je neophodno da privreda i meštani ovog naselja, što pre preduzmu mere za očuvanje ovakvog jednog udruženja, od javnog značaja.

Olivera Katarina u Dobanovcima

vlada

olivera katarina

Olivera Katarina (Olivera Vučo ili Olivera Šakić rođena Petrović – dva puta se udavala a ime Olivera Katarina je izabrala po majci) je srpska glumica i pevačica.

Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu u porodici  Budimira Petrovića i Katarine Petrović (rođene Jovančić). Otac Budimir je bio jedan od mnogobrojnih potomaka Alekse i Drage Petrović. Porodica Petrović živela je u Hercegovini u gazdinskoj kući okruženoj velikim vrtom. Oliverini Jovančići su ime dobili po svecu kojeg su poštovali – svetom Jovanu. Bežeći od Turaka sa Kosova i Pomoravlja i Save i Dunava u Ugarsku, naselili su se u Dobanovce kod Beograda.

 

Za vreme Prvog svetskog rata, Nemci su im porušili porodičnu kuću, ali je Oliverin deda Ljubomir, po povratku iz Francuske, gde se posle rata i školovao, zajedno sa svojom vernom ženom, Sremicom Nerandžom sagradio kuću, najlepšu u Dobanovcima.

Olivera je krštena u crkvi Svetog Nikole u Dobanovcima, po dedinoj želji. Kao što je red, veselilo se, jelo i pilo, pa se dogodilo, da je kum usled sveg tog veselja, ponesen pićem zaboravio koje ime je trebalo da saopšti svešteniku. Tu se našla njegova mala kćer, koja ga je, povukavši za rukav od košulje, zamolila: “Tata, nek se beba zove Olivera” (kako se i sâma devojčica zvala). Pra-lik imena Olivera nalazi se u maslinovoj grančici, koju je biblijski golub doneo Noju posle potopa. 

Svoje detinjstvo, Olivera je provodila igrajući se sa vršnjacima po ratnim ruševinama Beograda. Dok je trajao rat, njena porodica se često selila iz Beograda u Dobanovce, iz Dobanovaca u Valjevo, iz Valjeva u Zemun, da bi se na posletku nastanili u Pop Lukinoj ulici br. 15., pored mosta na Savi (današnji Brankov most), odakle je i Olivera krenula put slave.

Osnovna škola “Stevan Sremac”

vlada

Kao veće naselje Dobanovci su 1775/1776. godine dobili četno-trivijalnu školu nemačkim nastavnim jezikom ali su školu pohađala isključivo srpska deca i nastava se održavala na srpskom jeziku. Dužnost školskih upravnika i nadzoratelja su vršili oficiri ili podoficiri. 1802. godine, škola je imala 30 đaka. U to vreme učitelj je bio Lazar Bojić pop Vasililijev sin. 1830. godine postojeća škola je adaptirana. Škola je tada imala veliku učionicu, mali učiteljski stan i bila je za svoje vreme jedna od boljih školskih zgrada i jedna od najstarijih u ovom delu Srema. 1868. godine, ostala je bez učitelja pa je u Somborskom školskom listu za njega raspisan konkurs. Iz te objave saznajemo da se učiteljska plata sastojala od 160 forinti u gotovu, 500 oka žita, 500 oka kukuruza u klipu – 6 forinti pisarine, 6 hvati ogrevnog drveta, kao i besplatnog školskog stana. Za učitelja je primljen Petar Mutavdžić. Broj đaka se u školi kretao oko 70 – 1840/1841. godine, do 134 – 1871/1872. godine.

Od 1871. godine škola, koja je bila u Granici pod isključivom jurisdikcijom četa i pukova, a od crkve zavisila u pogledu finansiranja, na osnovu propisa postaje državna, komunalna, četvororazredna. Novi nastavni program za graničarska učilišta čine sledeći predmeti: veronauka sa moralnim poukama, maternji jezik, zemljopis, istorija, poznavanje prirode i prirodnih pojava, računanje, geometrija, pevanje, gimnastika, poljoprivredne nauke za dečake (povrtarstvo i voćarstvo, pčelarstvo) i ručni rad za devojčice (šivenje, pletenje i vezenje) kao i praktične pouke iz povrtarstva (sejanje, plevenje i kopanje).

1825. godine škola je postala četvororazredna, sve do 1918. godine imala je četiri učitelja. Prva učiteljica je postavljena 1880. godine. Bila je to Ana Dević, rodom iz Banata. Školske 1896/1897. godine bili su sledeći učitelji: učitelj i školski upravitelj Danilo Glamočlija, Jelka Đorđević, i Benjamin Kamenar, a 1904/7905. godine Živan Belić, Persida Šešević I Marija Starčević.

1887/1888. godine pristupilo se gradnji nove školske zgrade na placu na kome se nalaze i današnji školski objekti. Iz raspoloživih podataka vidno je da su u periodu između prvog i drugog svetskog rata direktori škole bili Stevan Leopšanović i Branko Noženić, a u toku drugog svetskog rata Jelica Hutalaraević.

Po završetku drugog svetskog rata škola je jedno vreme radila kao niža gimnazija a kasnije kao osmoletka. Direktori škole u periodu od 1945. do 1960. godine bili su: Slavko Dakić, Milan Jovičić, Kosta Martinović i Nikola B. Nikolić. Rad škole se odvijao u skučenom prostoru zgrade izgrađene 1890. godine, nedovoljnom za broj učenika koji se već kretao od 900-1300.

Školske 1964/1965. godine, izgrađena je nova školska zgrada sa devet učionica. U to vreme direktor je škole je bio Milutin Velimirović.

Početkom osamdesetih godina sagrađena je zgrada školske trpezarije moderno opremljena. Ne dugo posle toga kolektiv škole, na čelu sa direktorom Zoćević Miomirom, suočio se sa problemom nedostatka radnog prostora. Školska zgrada iz 1890. godine morala je da bude srušena jer je usled dotrajalosti materijala postala opasna za rad. Zahvaljujući dobroj organizaciji rada i entuzijazmu, škola je uspešno radila i u navedenim uslovima. Odmah su počele pripreme za podizanje nove školske zgrade. 1988. godine, zahvaljujući angažovanju školskih organa. a posebno zalaganju i trudu tadašnjeg direktora Šojić Petra, pripreme su finalizovane i počela je izgradnja objekta škole sa deset učionica.

Početkom devedesetih godina, objekat nove školske zgrade, povezan pasarelom sa objektom izgrađenim 1964. godine, je završen. U objektu se nalazi i nova kotlarnica, dovoljnog kapaciteta da zagreva sve prostorije izgrađenog projekta. Pre 1999. godine, započeto je uređenje sportskih terena za fudbal, košarku i odbojku. Kolektiv škole pod vođstvom direktora Deheljan Ranka imao je u toj akciji veliku podršku društvene sredine. Akcija je, kao i akcije ozelenjavanja prostora školskog dvorišta nastavljena i finalizovana 2000. godine. U skromnim materijalnim uslovima, poboljšanim opremanjem kabineta za informatiku, uređenjem i obogaćenjem biblioteke, nabavkom didaktičkih sredstava i zalaganjem zaposlenih, kolektiv škole postiže zapažene rezultate u raznim takmičenjima, tako da je na opštem takmičenju škola Zemuna iz oblasti nauke i tehnike školske 2002/2003. godine, u takmičenju sa 21 školom postigla zavidne rezultate, osvojivšiu deveto mesto. 

U školskoj 2003/2004. godini u školi je upisano 800 učenika, raspoređenih u 300 odeljenja. Pedagoški rukovodilac do danas, odnosno direktor škole je Venera Ristić.

Školske 2012/2013 godine upisano je oko 650 učenika. U školi ima 24 odeljenja koja rade u smenama mlađih i starijih razreda. Veći deo prostranog dvorišta i fudbalski teren sada je zamenila građevina koja treba da omogući učenicima korišćenje fiskulturne sale. Nažalost, radovi su stali i niko ne može znati kada će biti nastavljeni. Nadamo se da će, i pored objektivnih problema, učenici škole što pre dobiti Primerenu fiskulturnu salu, novu fasadu, opremljene specijalizovane i nove letnje učionice kao i da će stari nameštaj biti zamenjen novim, kako je i planirano. Uvereni smo da će realizacija planova uspeti, imajući u vidu neophodne potrebe za rad i funkcionisanje ove značajne prosvetne institucije.

Mesni odbor Crvenog krsta

vlada

Crveni krst Surčin pored dva stalno zaposlena radnika sačinjava veliki broj volontera i to kako mladih tako i starijih koji zaista daju sve od sebe da se nadju na mestima gde je to potrebno. 

Crveni krst Surčin mladim volonterima pruža velike mogućnosti za besplatno obučavanje i dobijanje sertifikata i licenci kao i druženje i putovanje sa nama. 

Da bi postao član i volonter Crvenog krsta ne treba ništa posebno sem dobra volja da pomognes ljudima u nevolji, ko želi da postane naš član i volonter potrebno je da dodje u našu kancelariju Kosovska 2, Surčin, da nam ime i prezime adresu i broj telefona kako bi mogli da stupimo u kontakt i obavestimo ih o našim aktivnostima. 

Moramo da istaknemo da Crveni krst Surčin ima odličnu saradnju sa svim školama na našoj teritoriji, po školama smo sproveli program pod nazivom PROMOCIJA HUMANIH VREDNOSTI, ovaj program je sproveden u tri škole u Surčinu, Jakovu i Bečmenu. Ove godine imamo nameru da ovaj program organizujemo i u školi u Dobanovcima. Svake godine Crveni krst Surčin organizuje kviz Šta znaš o Crvenom krstu  davalaštvu krvi, ove godine prvo mesto na tom kvizu osvojila je škola iz Dobanovaca.

Najaktivniji mesni odbori su odbori u Jakovu, Bečmenu i Dobanovcima.

Mesni odbor u Dobanovcima je aktivan u svim oblastima Crvenog krsta. Članovi ovog odbora su: Vera Arsić, Borislav Simić, Seka Ranković, Đorđević Vera, Šimšić Branislav, Ivak Stana, Mijajlović Nada, Arsić Zorica, Nada Milašinović, Radomir Šaša i omladinci Grujić Jovan, Radić Saša, Laketić Jelena. Mi se nadamo da ćemo imati još volontera kako mladih tako i starijih sa kojima ćemo se družiti i svi zajedno pomagati ugroženima.

Preko ovog sajta Crveni krst Surčin će redovno obaveštavati o svim aktivnostima.