Počinje otkup kukuruza

vlada

NOVI SAD – Otkup do 200.000 tona kukuruza za republičke Robne rezerve počeo je danas posredstvom Produktne berze u Novom Sadu, a poljoprivrednici su već na startu te akcije pokazali dobro interesovanje, izjavio je Tanjugu direktor trgovine pri Produktnoj berzi Dušan Diklić.

Za prva tri sata od početka otkupa te žitarice za državne robne rezerve ponuđeno je oko 60.000 tona kukuruza, rekao je on i napomenuo da su, za sada, za tu prodaju uglavnom zainteresovana individualna poljoprivredna gazdinstva.

ISTOVAR KUKURUZARepublička Direkcija za robne rezerve će, prema odgovarajućoj odluci Vlade Srbije, otkupiti 200.000 tona kukuruza lanjskog i ovogodišnjeg roda po ceni od 29,7 dinara po kilogramu, s uračunatim porezom na dodatnu vrednost.

Poljoprivrednici će, prema toj odluci, moći da prodaju najviše 500 tona kukuruza, a preduzeća po 2.000 tona.

Rok isplate za isporučenu robu je 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije, odnosno od potpisivanja ugovora o kupoprodaji.

izvor: rtv.rs

Počinje popis poljoprivrede Srbije

vlada
ISTOVAR KUKURUZAPopis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine, počinje danas, a trebalo bi da do 15. decembra obuhvati između 750.000 i 800.000 poljoprivrednih domaćinstava.
 
Popis će obuhvatiti porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, poljoprivredna preduzeća i preduzetnike koji se bave agrarom.
Popis poljoprivrede će sprovesti 6.200 popisivača, a kako je najavljeno iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS), “cilj je da nijedan pedalj zemlje i nijedno grlo stoke ne ostane nepopisano”.
Upitnik za popis je usklađen s regulativom Evropske unije (EU), koja će i finansirati njegovo sprovođenje. Trebalo je da bude sproveden od 1. od 15. novembra prošle godine, ali je odložen jer nije bilo novca u budžetu.
Popisa poljoprivrede pokazaće, pored ostalog, koliko se ljudi u Srbiji bavi poljoprivrednom proizvodnjom, kolika je korišćena poljoprivredna površina i stočni fond, kao i to kakva je i kolika poljoprivredna mehanizacija i koliko ima poljoprivrednih objekata, kolika je organska proizvodnja, proizvodnja u ribnjacima i kolika su područja pod šumama.
 
Izvor: Blic | Objavljeno: 01. 10. 2012. – 00:28h

Dobrovoljno vatrogasno društvo Dobanovci

vlada

vatrogasnidomPo završetku drugog svetskog rata i odlaskom Nemaca, društvo se seli u nemačku kuću. Rešenjem od 22.06. 1958. godine Narodna Republika Srbija i Narodni Odbor Opštine Surčin dodeljuju dobrovoljnom vatrogasnom društvu zgradu iz fonda opštenarodne imovine, koju je društvo već koristilo za smeštaj opreme, materijala i za ostale svoje potrebe, zajedno sa pripadajućim zemljištem, pošto nema povoljnije zgrade na području sela Dobanovaca u koju bi dobrovoljno vatrogasno društvo moglo da se smesti.

Zlatni dani postojanja ovog društva su 60tih godina prošlog veka. U tom periodu društvo broji preko 200 članova sa dobro organizovanom upravom i efikasnom operativom vatrogasnih jedinica. U okviru vatrogasnog udruženja radi i kulturno umetničko društvo i fudbalski klub „Vatrogasac“.

Do osnivanja opštine Surčin, DVD Dobanovci je bilo u sastavu Opštinskog vatrogasnog saveza Zemun, zajedno sa društvima iz Zemuna, Batajnice i Ugrinovaca. Formiranjem GO Surčin, Dobanovački vatrogasci ispadaju iz saveza i ostaju kao samostalno vatrogasno društvo u okviru Vatrogasnog saveza Beograda i Srbije. DVD Dobanovci pokrenulo je inicijativu za osnivanjem Opštinskog vatrogasnog saveza, u čiji sasav bi ušla tri društva i to Boljevci, Surčin i Dobanovci i čime bi se pokrila i obezbedila protivpožarna zaštita za svih sedam sela u Surčinu. Akcija je u toku.

Danas društvo ima tridesetak aktivnih dobrovoljaca i još toliko počasnih članova. Osim zgrade i zemljišta, u vlasništvu društva je jedno vatrogasno i jedno putničko vozilo. U okviru društva postoje košarkaški teren i kuglana, stalno otvoreni za školarce i ostalo stanovništvo.

Rukovodeću strukturu čini Skupština, sa 5 članova u Upravnom i 3 u Nadzornom odboru. Vać dva mandata, predsednik društva je Radovan Vranješ, aktivni dobrovoljac još od 1967.godine. U društvu su stalno zaposlena dva radnika.

Osim što koordinira radom svojih članova i radi na zaštiti od požara, DVD Dobanovci se zalaže i predlaže mere za veće stručno osposobljavanje dobrovoljnih vatrogasaca, sarađuje sa republičkim organima i organizacijama u oblasti unapređenja vatrogastva i zaštite od požara, organizuje i učestvuje u stručnim savetovanjima, seminarima i izložbama iz oblasti vatrogastva i zaštite od požara, organizuje i učestvuje u republičkim vatrogasnim takmičenjima, smotrama i susretima vatrogasaca kao i u aktivnostima vazanim za oblast zaštite čovekove okoline.

Za postignute rezultate u gašenju požara i u unapređenju vatrogastva i zaštiti od požara, Društvu su dodeljivana brojna priznanja. Članovi društva su ponosni na svoje brojne trofeje i odlikovanja a posebno na orden NJKV Kraljevića Tomislava Karađorđevića III stepena, koji su dobili prilikom proslave 70 godina rada.

Poput svih vatrogasaca i dobanovački dobrovoljci kao slavu društva proslavljaju Ognjenu Mariju. Osim slave, društvo organizuje velika, tradicionalna okupljanja, takmičarskog karatketra , svake godine i to za Vaskrs kada se takmiči u tucanju jaja, Preobraženje kada se kuva riblja čorba i Pasuljijada 15. oktobra, povodom dana oslobođenja Dobanovaca u NOB-u.

Zahvaljujući svojoj dugoj tradiciji i postojanju, negovanju dobrih odnosa sa svima, a pre svega otvorenosti i razumevanju dobrovoljaca za potrebe ostalih meštana Dobanovaca, Vatrogasni dom je postao i svojevrstan društveno-kulturni centar, ustupajući svoje prostorije za održavanje književnih večeri, seminara, predavanja, zborova, manifestacija i drugih događanja i radeći na obezbeđivanju istih.

Vatrogasni dom u Dobanovcima, ne samo da je ustanova od javnog značaja, već je i osnovna potreba svih meštana Dobanovaca, a obzirom da poslednjih godina Dobanovci predstavljaju industrijsku zonu u ekspanziji, blizina ovakve jedne ustanove od suštinskog je značaja za privredna društva koja posluju na ovim prostorima, a čiji objekti su po procenama stručnjaka, najugroženiji.

Udruženje vatrogasaca je dobrovoljno, te grupa ovih humanih ljudi sa skromnim sredstvima, a za opšte dobro, sopstvenim snagama se bori za očuvanje okoline i podizanje svesti o potebi za protivpožarnom zaštitom. Dobrovoljci uspešno čuvaju Dobanovce već 75 godina, a postojeća kriza ozbiljno ugrožava i dovodi u pitanje finansijski opstank ovog društva, stoga je neophodno da privreda i meštani ovog naselja, što pre preduzmu mere za očuvanje ovakvog jednog udruženja, od javnog značaja.

Dobanovčani proslavili Preobraženje Gospodnje

vlada

 

Još jedna od manifestacija u sklopu proslave seoske slave, bio je i turnir škole fudbala, na terenu fudbalskog kluba ‘Budućnost’ iz Dobanovaca.

-Ja sam organizator ovog turnira u Dobanovcima i ujedno i trener škole fudbala ‘Virtus’. Okupili smo se ovde u ova četiri dana, znači u četvrtak, petak, subota i nedelja, u četiri generacije: 2001, 2002, 2003. i 2004. godište, kako bi skupili ovu decu i odigrali mali turnir i takmičili se u četri generacije. U svakoj generaciji ima po šest ekipa koje su došle iz raznih delova Srbije.

Program se nastavio, između ostalih aktivnosti, takmičenjem u pecanju na Galovici kod ciglane.

-Ovde u Dobanovicma na Galovici, klub ‘Karaš’ u sastavu Mesne zajednice, organizuje proslavu ovoga mesta. Na ovom takmičenju pecanjem na plovak, obuhvatili smo četiri kategorije. Za sve četiri grupe za pobednika smo obezbedili po jedan pehar i za svakog takmičara koji osvoji prva tri mesta, medalje.

Organizaciju manifestacije pomogli su Gradska opština Surčin i brojni sponzori iz Dobanovaca.

 

Izvor: surčin.rs |  Objavljeno: 19.08.2012

Klub sportskih ribolovaca KARAŠ

vlada

logo-karasKSR KARAŠ

Adresa: Anđelka Čobanovića 24
11272 Dobanovci
Telefon: 011/8465-828 

Na inicijativu sportskih ribolovaca Dobanovaca, došlo se na ideju da se osnuje klub sportskih ribolovaca. 19.03.2006 doneta je odluka o osnivanju kluba pod nazivom “KARAŠ”.

Ribolovački klub brojimo preko stotinu članova svih kategorija. Iako klub nema sopstvenu vodu, aktivnosti su brojne i jako velike. Klub organizuje takmičenja na plovak, šaranske kupove, štukijade, takmičenja u pripremanju riblje čorbe i paprikaša, kao i brojne izlete. Članovi kluba, kao takmičari, postižu zapažene rezultate u svim pomenutim aktivnostima. Redovno se organizuju druženja i  pozivaju kolege iz drugih klubova sa teritorije opštine Surčin, kao i kolege iz drugih opština i drugih gradova.

Angažovanje ovog kluba sportskih ribolovaca je usmereno ka tome da što više mladih zavoli ovaj sport ali i boravak u prirodi   i naročito podigne svest o očuvanju prirode, što i jeste jedan od glavnih ciljeva KSR “KARAŠ”.

SKPD Šafarik

vlada

safarik grbPrevashodni zadatak Društva je negovanje tradicije i kulture kako Slovačkog tako i ostalih naroda sa ovih prostora. 

Šafarik se danas sastoji od:

  • folklorne sekcije (mlađe i starije) 
  • hora i solo pevača
  • orkestra i solo muzičara 
  • dramske sekcije dvojezični
  • MOMS-a
  • sportske sekcije (mali fudbal, stoni tenis, šah)
  • etno žena
  • foto i likovne sekcije.

Društvo je amatersko, registrovano, legalno, ima rukovodstvo, radi po Statutu i član je više kulturnih i prosvetnih organizacija, ima oko 120 članova. Zvaničnu prezentaciju društva Šafarik možete naći ovde

Olivera Katarina u Dobanovcima

vlada

olivera katarina

Olivera Katarina (Olivera Vučo ili Olivera Šakić rođena Petrović – dva puta se udavala a ime Olivera Katarina je izabrala po majci) je srpska glumica i pevačica.

Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu u porodici  Budimira Petrovića i Katarine Petrović (rođene Jovančić). Otac Budimir je bio jedan od mnogobrojnih potomaka Alekse i Drage Petrović. Porodica Petrović živela je u Hercegovini u gazdinskoj kući okruženoj velikim vrtom. Oliverini Jovančići su ime dobili po svecu kojeg su poštovali – svetom Jovanu. Bežeći od Turaka sa Kosova i Pomoravlja i Save i Dunava u Ugarsku, naselili su se u Dobanovce kod Beograda.

 

Za vreme Prvog svetskog rata, Nemci su im porušili porodičnu kuću, ali je Oliverin deda Ljubomir, po povratku iz Francuske, gde se posle rata i školovao, zajedno sa svojom vernom ženom, Sremicom Nerandžom sagradio kuću, najlepšu u Dobanovcima.

Olivera je krštena u crkvi Svetog Nikole u Dobanovcima, po dedinoj želji. Kao što je red, veselilo se, jelo i pilo, pa se dogodilo, da je kum usled sveg tog veselja, ponesen pićem zaboravio koje ime je trebalo da saopšti svešteniku. Tu se našla njegova mala kćer, koja ga je, povukavši za rukav od košulje, zamolila: “Tata, nek se beba zove Olivera” (kako se i sâma devojčica zvala). Pra-lik imena Olivera nalazi se u maslinovoj grančici, koju je biblijski golub doneo Noju posle potopa. 

Svoje detinjstvo, Olivera je provodila igrajući se sa vršnjacima po ratnim ruševinama Beograda. Dok je trajao rat, njena porodica se često selila iz Beograda u Dobanovce, iz Dobanovaca u Valjevo, iz Valjeva u Zemun, da bi se na posletku nastanili u Pop Lukinoj ulici br. 15., pored mosta na Savi (današnji Brankov most), odakle je i Olivera krenula put slave.

Ambulanta u Dobanovcima

vlada

U stanici radi devet lekara i 14 medicinskih sestara u okviru službi za zdravstvenu zaštitu odraslih, zdravstvenu zaštitu žena, za polivalentnu patronažu, specijalističko-konsultativnu delatnost iz interne medicine, laboratorijsku dijagnostiku, zdravstvenu zaštitu dece i stomatologiju. Ipak, ovde nije moguće obaviti oftalmološki a ni ORL pregled.

Rešenjem zdravstvene inspekcije, ovaj zdravstveni objekat, izgrađen pre 30 godina, bio je pred zatvaranjem, a 12.000 meštana Dobanovaca dovedeno u situaciju da svoju zdravstvenu zaštitu traži na nekom drugom mestu. Zdravstvena stanica je renovirana 2010 i sada je moguće obaviti mnoge preglede zbog kojih su meštani bili prinuđeni da putuju u Zemun. Renoviranje zdravstvene stanice ima veliki značaj za Dobanovčan. Danas, u Dobanovcima postoji zdravstvena ustanova u kojoj mogu dostojanstveno da rade lekari i da se primaju pacijenti.

Osnovna škola “Stevan Sremac”

vlada

Kao veće naselje Dobanovci su 1775/1776. godine dobili četno-trivijalnu školu nemačkim nastavnim jezikom ali su školu pohađala isključivo srpska deca i nastava se održavala na srpskom jeziku. Dužnost školskih upravnika i nadzoratelja su vršili oficiri ili podoficiri. 1802. godine, škola je imala 30 đaka. U to vreme učitelj je bio Lazar Bojić pop Vasililijev sin. 1830. godine postojeća škola je adaptirana. Škola je tada imala veliku učionicu, mali učiteljski stan i bila je za svoje vreme jedna od boljih školskih zgrada i jedna od najstarijih u ovom delu Srema. 1868. godine, ostala je bez učitelja pa je u Somborskom školskom listu za njega raspisan konkurs. Iz te objave saznajemo da se učiteljska plata sastojala od 160 forinti u gotovu, 500 oka žita, 500 oka kukuruza u klipu – 6 forinti pisarine, 6 hvati ogrevnog drveta, kao i besplatnog školskog stana. Za učitelja je primljen Petar Mutavdžić. Broj đaka se u školi kretao oko 70 – 1840/1841. godine, do 134 – 1871/1872. godine.

Od 1871. godine škola, koja je bila u Granici pod isključivom jurisdikcijom četa i pukova, a od crkve zavisila u pogledu finansiranja, na osnovu propisa postaje državna, komunalna, četvororazredna. Novi nastavni program za graničarska učilišta čine sledeći predmeti: veronauka sa moralnim poukama, maternji jezik, zemljopis, istorija, poznavanje prirode i prirodnih pojava, računanje, geometrija, pevanje, gimnastika, poljoprivredne nauke za dečake (povrtarstvo i voćarstvo, pčelarstvo) i ručni rad za devojčice (šivenje, pletenje i vezenje) kao i praktične pouke iz povrtarstva (sejanje, plevenje i kopanje).

1825. godine škola je postala četvororazredna, sve do 1918. godine imala je četiri učitelja. Prva učiteljica je postavljena 1880. godine. Bila je to Ana Dević, rodom iz Banata. Školske 1896/1897. godine bili su sledeći učitelji: učitelj i školski upravitelj Danilo Glamočlija, Jelka Đorđević, i Benjamin Kamenar, a 1904/7905. godine Živan Belić, Persida Šešević I Marija Starčević.

1887/1888. godine pristupilo se gradnji nove školske zgrade na placu na kome se nalaze i današnji školski objekti. Iz raspoloživih podataka vidno je da su u periodu između prvog i drugog svetskog rata direktori škole bili Stevan Leopšanović i Branko Noženić, a u toku drugog svetskog rata Jelica Hutalaraević.

Po završetku drugog svetskog rata škola je jedno vreme radila kao niža gimnazija a kasnije kao osmoletka. Direktori škole u periodu od 1945. do 1960. godine bili su: Slavko Dakić, Milan Jovičić, Kosta Martinović i Nikola B. Nikolić. Rad škole se odvijao u skučenom prostoru zgrade izgrađene 1890. godine, nedovoljnom za broj učenika koji se već kretao od 900-1300.

Školske 1964/1965. godine, izgrađena je nova školska zgrada sa devet učionica. U to vreme direktor je škole je bio Milutin Velimirović.

Početkom osamdesetih godina sagrađena je zgrada školske trpezarije moderno opremljena. Ne dugo posle toga kolektiv škole, na čelu sa direktorom Zoćević Miomirom, suočio se sa problemom nedostatka radnog prostora. Školska zgrada iz 1890. godine morala je da bude srušena jer je usled dotrajalosti materijala postala opasna za rad. Zahvaljujući dobroj organizaciji rada i entuzijazmu, škola je uspešno radila i u navedenim uslovima. Odmah su počele pripreme za podizanje nove školske zgrade. 1988. godine, zahvaljujući angažovanju školskih organa. a posebno zalaganju i trudu tadašnjeg direktora Šojić Petra, pripreme su finalizovane i počela je izgradnja objekta škole sa deset učionica.

Početkom devedesetih godina, objekat nove školske zgrade, povezan pasarelom sa objektom izgrađenim 1964. godine, je završen. U objektu se nalazi i nova kotlarnica, dovoljnog kapaciteta da zagreva sve prostorije izgrađenog projekta. Pre 1999. godine, započeto je uređenje sportskih terena za fudbal, košarku i odbojku. Kolektiv škole pod vođstvom direktora Deheljan Ranka imao je u toj akciji veliku podršku društvene sredine. Akcija je, kao i akcije ozelenjavanja prostora školskog dvorišta nastavljena i finalizovana 2000. godine. U skromnim materijalnim uslovima, poboljšanim opremanjem kabineta za informatiku, uređenjem i obogaćenjem biblioteke, nabavkom didaktičkih sredstava i zalaganjem zaposlenih, kolektiv škole postiže zapažene rezultate u raznim takmičenjima, tako da je na opštem takmičenju škola Zemuna iz oblasti nauke i tehnike školske 2002/2003. godine, u takmičenju sa 21 školom postigla zavidne rezultate, osvojivšiu deveto mesto. 

U školskoj 2003/2004. godini u školi je upisano 800 učenika, raspoređenih u 300 odeljenja. Pedagoški rukovodilac do danas, odnosno direktor škole je Venera Ristić.

Školske 2012/2013 godine upisano je oko 650 učenika. U školi ima 24 odeljenja koja rade u smenama mlađih i starijih razreda. Veći deo prostranog dvorišta i fudbalski teren sada je zamenila građevina koja treba da omogući učenicima korišćenje fiskulturne sale. Nažalost, radovi su stali i niko ne može znati kada će biti nastavljeni. Nadamo se da će, i pored objektivnih problema, učenici škole što pre dobiti Primerenu fiskulturnu salu, novu fasadu, opremljene specijalizovane i nove letnje učionice kao i da će stari nameštaj biti zamenjen novim, kako je i planirano. Uvereni smo da će realizacija planova uspeti, imajući u vidu neophodne potrebe za rad i funkcionisanje ove značajne prosvetne institucije.